Ko sam ja

"You are not your job, you’re not how much money you have in the bank. You are not
the car you drive. You’re not the contents of your wallet. You are not your fucking
khakis. You are all-singing, all-dancing crap of the world."
Fight Club

Ako postoji ultimativno pitanje, onda je pitanje Ko sam ja? sigurno jedno od tih pitanja. Većina ljudi krene da ga sebi postavlja oko 16. a odgovor na njega uobliči negde do 24. godine. Samo što to ne bude dovoljno. To pitanje se javi i u momentu kada se zaposlimo po prvi put, kada se venčamo, kada dobijemo decu. To pitanje se javi i tokom životnih kriza, u situacijama kada osetimo da gubimo tlo pod nogama. U situacijama kada osetimo da se ruši slika koju smo imali o nama samima. Ponovo se javlja to pitanje izazvano sumnjom, izazvano bolom.

Svi ti događaji utiču na to kako doživljavamo sebe, kakvu sliku o sebi kreiramo. Kako godine prolaze, tako i mi učimo sve više o sebi i sklapamo delove nas. Svi ti delovi zatim postaju deo jedne velike slagalice koja, kada se složi, daje odgovor na pitanje Ko sam ja?
A da se ne lažemo, dati odgovor na to pitanje uopšte nije lako i najčešće ne može da stane u (samo) jednu reč.

Jedna od interesantnijih vežbi koju sam video na radionicama o samospoznaji jeste vežba od Džeka Kenfilda pod nazivom Ko si ti? i ona vam može biti od pomoći u vašoj potrazi za odgovorima.
Kako se vežba radi? Vežba se radi na sledeći način – učesnici se podele u parove i dobiju zadatak da jedan drugom postavljaju samo jedno pitanje, a to je pitanje Ko si ti?
Vi je možete uraditi sa vama bliskom osobom, tako što ćete prvo vi njoj postavljati to pitanje a ona davati sve moguće odgovore koji joj padnu na pamet. Kada prođu dva minuta, onda menjate uloge, jer svako o sebi treba da govori puna dva minuta. Ključno je i da tokom vežbe ne prekidate govornika, već samo da ga podstičete da govori o sebi.
Dok govorite o sebi obratite pažnju na to kako započinjete priču, šta se ističe kao važno, šta vas je iznenadilo kao odgovor. Ova lagana vežba vam može pomoći da prodrete dublje u to ko ste vi stvarno, ali samo ako je shvatite ozbiljno. A s obzirom da se radi o vama i vašem životu, verujem da ćete je shvatiti ozbiljno.

Ako ne želite da je radite sa partnerom, onda uzmite olovku i papir, na vrhu stranice napišite Ko sam ja? i samo pišite ne obazirući se na to šta ste napisali. Kasnije ćete analizirati vaše odgovore, a dok pišete samo je važno da se opustite i pustite da reči spontano teku iz vas.

Ovu vežbu sam koristio na više od 100 radionica i primetio sam oko četiri načina na koja ljudi daju odgovor na ovo pitanje.

1. Autobiografski pristup. Počnu priču sa tim gde su rođeni, pa nastave sa školovanjem, selidbama i zaposlenjem.
2. Uloge. Pričaju o tome koje su njihove uloge u životu: majka, sestra, ćerka, profesor, planinar…
3. Vrline. Pričaju o tome koje su njihove vrline, njihovi kvaliteti i osobine. Inače, retko ko u tih dva minuta navede i svoje mane.
4. Šta vole da rade. Pričaju o tome da su oni osoba koja voli npr. prirodu, čitanje knjiga, mačke i sl.

Samo manji broj ljudi se drži samo jednog pristupa, a neki čak u ta dva minuta iskombinuju sva četiri.Pitanje je da li nas ovakvi odgovori stvarno definišu. Šta smo mi? Da li igramo našeuloge i/ili naše iskustvo? Da li smo ono što volimo ili naše osobine, bilo pozitivne ili negativne? Svako ko se na ozbiljan način bavi samospoznajom, sigurno će tražiti ,,dublje’’ odgovore, kakvi god ti odgovori bili.

Ja vam ne mogu reći koji odgovori treba da vas zadovolje. Samo vi sami možete biti sigurni da su pravi odgovori, stvarno pravi.

Drugi način da bolje upoznate/otkrijete sebe nudi egzistencijalistička pozitivna psihologija koja kaže da postoje šest ultimativnih pitanja i čovekove egzistencije, odnosno čovekovog postojanja (Lopez, The Encyclopedia of Positive Psychology 2009).

1. Ko sam ja? Šta me definiše? Ko sam ja kada se sve skine sa mene. Šta je u jezgru mog identiteta?
2. Kako da budem srećan? Zašto mi je dosadno u životu i zašto sam njime nezadovoljan? Šta je za mene dobar život? Da li je ovo sve što od života mogu dobiti/imati?
3. Šta treba da uradim sa svojim životom? Kako treba da živim? Koji je moj životni poziv? Čemu treba da posvetim ostatak mog života?
4. Da li donosim ispravne odluke? Kako znam da trenutno donosim prave odluke u vezi sa mojom karijerom i mojim vezama? Kako da razlikujem ispravno od pogrešnog?
5. Gde pripadam? Zašto se osećam otuđeno i samo u ovom svetu? Kako mogu da razvijem duboke i smislene veze? Gde mogu biti prihvaćen? Gde se nalazi moj dom?
6. Ima li smisla težiti bilo čemu, kad je život tako kratak? Zašto da se borim kada je život tako lomljiv i ranjiv? Koja je svrha da gradim nešto u životu da bih video kako to na kraju bude progutano od strane smrti?

Sva ova pitanja su bazirana na jedinstvenoj čovekovoj sposobnosti da se zapita nad svojim životnim iskustvima i da traga za sobom i svojim smislom. Tu možda leži i ključni značaj pitanja Ko sam ja? Kada znamo ko smo, onda možemo i znati kakav život želimo da živimo i kakav smisao želimo da naš život ima.