Borba protiv stresa

Šta je stres? Verovali ili ne, stres je mehanizam opstanka. Bez stresa, danas ne bismo bili ovde.

Šta je stres? Verovali ili ne, stres je mehanizam opstanka. Bez stresa, danas ne bismo bili ovde. U stara doba, kada smo bili sakupljači i lovci, stres nam je davao snagu da se borimo ako bismo se našli u situacijama koje su po život opasne. Stres bi nam davao snagu da se borimo ili krila da bežimo, jer stres, a ne Red Bull, daje nam krila.

U čemu je onda problem? Problem je u tome što danas nismo ni približno toliko ugroženi kao naši preci koji su tumarali savanama i šumama u potrazi za hranom, ali naš um je preuzeo ulogu glavnog izazivača stresa. I po nas je pogubniji čak i od lava, jer od lava možemo pobeći, ali teško je pobeći od sopstvene glave pune stresnih misli.

U savremenom svetu ljudi se stresiraju u kontinuitetu i zbog raznih stvari. Jedan poziv od nervoznog šefa može da nam digne nivo stresa od nule na 100. Nervozni i nemarni vozači, gužva u saobraćaju, ekonomske krize, problemi sa bliskim ljudima… Izvora stresa ima puno, a nemaju velike veze sa gore navedenom svrhom stresa – preživljavanjem. Moderni ljudi se stresiraju stalno i to često prelazi u hronični stres, koji je sam po sebi problematičan i povezan sa brojnim negativnim posledicama po nas.

Akutni i hronični stres

S obzirom da nas stres štiti, pomaže nam da preživimo i borimo se sa izazovima, gde nastaje problem? Problem u stresnoj reakciji nastaje zbog toga što nervni sistem ne pravi razliku između stvarne, fizičke i emocionalne ugroženosti. Kada smo, recimo, u sred rasprave s prijateljom, kada imamo finansijske poteškoće ili nagomilane račune, možemo proći kroz stres kao da nam stvarno život ,,visi o koncu". Ako ne naučimo da razvijemo u sebi određenu vrstu selektivnosti, svaka, pa i najmanja situacija može postati uzrok napetosti. Stres tako postaje konstanta u životu i vremenom može preći u hronični stres. Hronični stres menja gotovo sve sisteme u telu. Utiče na varenje, imunološki sistem, hormone, povećava rizik od šloga i srčanog udara i ubrzava starenje. Najnovija istraživanja pokazuju da hronični stres može značajno da promeni funkcionisanje mozga, otvarajući put za anksioznost, depresiju, kao i mnoge psihičke i mentalne probleme. Suština je u tome, da su naša tela kreirana tako da se efikasno izbore sa kratkotrajnim fizičkim stresom, ali ne i sa hroničnim psihološkim stresom i tu leži naš problem.

Srećom, mi možemo naučiti kako da se adekvatnije nosimo sa stresom i imajući to u vidu, u nastavku teksta možete naći konkretne antistres tehnike i savete.

Antistres ljudi

Koliko ljudi imate na raspolaganja – ljudi koji mogu da vam se nađu kada ste u nevolji, na koje možete da se oslonite? Ako je taj broj između 12 i 25, onda se može reći da imate solidnu društvenu mrežu. Skor ispod 12 ukazuje na to da možda trebate da proširite krug ljudi.
P.S. Za ljubitelje životinja imamo dobru vest – računaju se i kućni ljubimci. :)

Duboko disanje

Po nalazima vodećih stručnjaka iz oblasti neurologije, ljudi koji žive u modernom (razvijenom) svetu tokom celog života u organizmu imaju oko 90 industrijskih hemikalija. Preko 70% otpada, ljudski organizam izbacuje putem disanja ili putem kože. Krv kada je potpuno opskrbljena kiseonikom, izbacuje više toksina na ćelijskom nivou i otežava rast i razvoj virusa i bakterija u našem telu.
Duboko disanje je veoma moćna tehnika za upravljanje stresom koja potpomaže potpomaže jačanje mišića i daje mozgu i telu neophodnu energiju. Takođe, može da doprinese umanjenju stresa i tenzije u mišićima. Iako je ova tehnika veoma jednostavna, njena vrednost ne sme biti potcenjena. Ako dišemo plitko, disanjem ne unosimo dovoljno kiseonika i to samo po sebi može dovesti do stresa i umora jer se povećava koncentracija ugljen-dioksida. Ovakav neadekvatan način disanja je u većini slučajeva naučen i ponavljan potpuno nesvesno. Sve dok ne otkriju neku od tehnika svesnog disanja (kao što je tehnika dubokog disanja), većina ljudi se ne upozna sa time koliku moć ima disanje.

Uputstvo za tehniku dubokog disanja.

Sedite udobno u stolici i obratite pažnju na svoje disanje. Opazite koji se delovi vašeg tela pomeraju dok dišete; obratite pažnju na to koliko često udišete i koliko duboko.
A sada raširite prste preko stomaka, a palčevi neka vam se nalaze ispod rebara. Prebacite disanje iz grudi u stomak. Osetite kako se donji deo stomaka širi dok udišete vazduh i kako se umanjuje i postaje mekši dok izdišete. Sad stegnite trbušne mišiće i ispraznite preostali vazduh iz vaših pluća. Osetite razliku.
Dišite narednih tri minuta na ovaj način, udahnite dugo kao da brojite do 4, a izdahnite takođe kao da brojite do 4. Kada se malo uvežbate, pustite da vam ruke opušteno leže na krilu. Obratite pažnju šta se dešava sa vašim otkucajima srca. Na koji način su drugačiji tokom udisaja nego tokom izdisaja. Nakon 3 minuta vratite se uobičajenom načinu disanja. Obratite pažnju na svoje misli. Obratite pažnju na to kako se osećate.
Radite ovu vežbu dva-tri puta dnevno posebno kada se osećate umorno ili uznemireno. Kako dani prolaze, možete ako želite postepeno povećavati dužinu dubokog disanja dok ne dođete do 15 ili 20 minuta. Takođe, možete kao dodatan izazov pokušati da nakon udaha držite vazduh u plućima dok ne izbrojite do 4 i da nakon što izdahnete budete praznih pluća dok ne izbrojite do 4, kreirajući na taj način četvorodelni model disanja.

Fizička aktivnost i vežbanje

Fizička aktivnosti i vežbanje su jedan od najefikasnijih alata u borbi protiv stresa. Razlog toga leži u činjenici da nas sam stres sprema na fizičku aktivnosti – na borbu ili na bežanje. Problem nastaje jer u većini situacija koje nam se dešavaju (naročito na poslu) ne možemo se fizički izboriti niti pobeći glavom bez obzira. Sva ta energija koja se stvorila u nama jer smo organizmu poslali poruku da smo u opasnosti, ostaje u nama i ako je ne iskoristimo, naštetiti će nam.
Ono što je ključnu, naročito kada govorimo o akutnom stresu, jeste da kada osetimo da smo stresirani, tu energiju što pre izbacimo iz sebe – idealno bi bilo odmah uzeti kraću pauzu i otići na brzu šetnju, a ako to nije izvodljivo onda nakon posla biti fizički aktivni ili više vežbati. Ako vežbanje ostavimo za vikend, onda dozvoljavamo stresu da nas truje i sami sebi otežavamo oporavak.

Moć zagrljaja

Jedan od najpoznatijih psihoterapeuta svih vremena, Virdžinija Satir, nam je dala sjajan savet u vezi značaja i primene zagrljaja: „Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo. Osam zagrljaja dnevno nam treba da bismo se održali, a dvanaest zagrljaja na dan da bismo napredovali.“

Fokusirana briga

Ako od briga ne možete da zaspite, onda uzmite olovku i papir u ruke i zapišite šta je to što vas brine i šta možete da uradite kako biste to rešili. Kada sve to zapišete, sklonite papir i kao beba utonite u san. :)

Promena značenja situacije

U stresnoj situaciji zapišite kako doživljavate to što vam se desilo (vaše misli). Zatim zapišite kako se zbog toga osećate (ljutito, besno, uplašeno…). Na kraju, upitajte se na koji drugi način možete doživeti tu situaciju – šta sve dobro iz toga može da se desi, koje su lekcije koje ste naučili, zbog čega je to ipak dobro za vas.